У свету у свету које је пуњено тајнама и скривеним дневним редним предметима, веб-сајт Wikileaks.org појавио се као моћна снага у откривању неких од најконтроверзнијих и класификованих информација. Основан 2006. године од стране Џулијана Асанжа, австралијског новинара и активисте, Wikileaks постао је синоним за прозирност и крајњи чувар за владе, корпорације и институције широм света.
Од свог постања, Wikileaks је играо кључну улогу у откривању и ширењу класификованих докумената који су изазвали јавни бес, осветлили корупцију и чак утицали на политичке изборе. Са својим лозинком „Ми отварамо владе“, веб-сајт постао је симбол нове ере у новинарству, где саветници могу постати узбунитељи са глобалном платформом да открију истину масама.
Етика Wikileaksa кружи око веровања да су прозирност и одговорност основа функционисања демократије. Префкривањем анонимне онлине платформе, веб-сајт обезбеђује да саветници могу испуштати осетљиве информације без страха од репресалија, чинећи га вредним алатом за оне који желе открити неправилности у својим организацијама.
Током година, Wikileaks је објавио мноштво просуте документације, која се крећe од војних обавештења до дипломатских каблова и корпоративних тајни. Неки од најзначајнијих просутих информација укључују видео „Колатерални убиство“, који је показао амерички војни хеликоптер који пуца на civile у Ираку, и рата у Афганистану и Ираку, обезбеђујући мрачан увид у стварност модерног ратовања.
Међутим, Wikileaks није без контроверзе. Објава класификованих информација контроверзна је и врло разговетна тема, често старава адвокате слободе информација против оних који се залажу за одржавање националне безбедности. Критичари тврде да су неселективне објаве класификованих докумената опасне по живот и могу компромитовати текуће операције, док други настоје да је неопходан алат за одржавање одговорности јаких ентитета.
Утицај Wikileaksa на глобалне послове не може се преценивати. Објављивање класификованих информација имало је даљинске последице, које су довеле до политичких скандала, правних битака и чак промене јавног мишљења. На пример, објава интерних е-поште Демократског националног комитета током председничких избора у Сједињеним Америчким Државама 2016. године. Пропустиле е-поште подгрели су шпекулације, дубоке поделе и утицале на исход већ контингентне политичке кампање.
Поред контроверзе, Wikileaks се суочио и са неколико изазова, како правних, тако и техничких. Асанж, оснивач веб-сајта, био је предмет правних борби, оптужби и покушаја изручења. Додатно, сајт се сусрео са техничким препрекама, укључујући отимање домена и циљане кибер-нападе, али наставља са радом, недокучив тим препрекама.
У ери где је информација моћ, Wikileaks.org појавио се као снањивање у кога се рачуна. Негов утицај на глобалне послове и способност да осветли скривене истине су обласили и похвале и критике. Било да је сагледан као херојски бранитељ слободног говора или као безрасудан дестабилизатор глобалне безбедности, Wikileaks је несумњиво променио пејзаж новинарства и борбу за прозирност.
Док се кречемо напред, улога Wikileaksa и сличних организација у дигиталној ери ће несумњиво наставити да обликује глобални дискурс. Волите га или мрачите, Wikileaks.org постао је неопходна снага која је овде да остане – изазивајући владе, институције и појединце да испуне позив за прозирност у свету који је све више нејасан.
